Preporuke Svetske zdravstvene organizacije: Kako preduprediti demenciju?

0
149

Timovi stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije pokušali su da odgovore na pitanja o rastućem riziku za povećanje broja obolelih od demencije, a njihova lista skrenula je pažnju na svakodnevne navike kojima se ova bolest može preduprediti.

Demencija – bolest za koju zvanično ne postoji lek, a pogađa oko 50 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da će do 2050. godine ovaj broj porasti na 152 miliona.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je, u borbi protiv zdravstvene krize o kojoj se javno polemiše, objavila niz mera kojima se može preventivno uticati na nastanak ili progres bolesti. Uputstvo je zasnovano na desetinama godina dugom istraživanju i opisuje 12 potencijalnih faktora iza kojih se nalazi naučno objašnjenje.

Među osnovnim smernicama SZO nalazi se i lista svega onoga što znamo da bi trebalo da činimo, ali ipak to ne preduzimamo – redovna vežba, zdrava ishrana, odbacivanje cigareta i alkohola.

„Ispostavilo se da sve ono što je dobro po srce, takođe je dobro po mozak”, objašnjava glavni direktor SZO, doktor Tedros Adanom Gebrejisus u izjavi za IFL Science.

On je takođe istakao da se u narednih 30 godina očekuje da će broj osoba sa demencijom biti tri puta veći nego što je to sada.

Kao najčešći faktor koji se povezuje sa demencijom uzima se starost, prirodan i neizbežan proces. Međutim, nekontrolisano konzumiranje alkohola i nikotina, kao i fizička neaktivnost, faktori su koji zajedno sa starenjem povećavaju rizik od demencije.

Stanja poput dijabetesa, hipertenzije, gojaznosti i depresije nadovezuju se, takođe, kao uzroci demencije.

Kada je u pitanju ishrana, stručni tim je izdvojio „Mediteranski tip dijete”, kao najopsežnije proučavani vid ishrane koji se pokazao pozitivnim na očuvanje kognitivnih funkcija. Uz to, naučnici su naglasili da bi ova ishrana zaista imala dejstvo na kognitivne funkcije važno je strogo pridržavanje.

Iako su društvena aktivnost i podrška važni za opšte psihičko zdravlje čoveka, za socijalnu izolaciju, koja se često povezuje sa demencijom, ne postoji dovoljno dokaza koji bi njen uticaj i potvrdili. Grupi faktora koja se osporava mogu se dodati i slab kognitivni trening i gubitak sluha.

Strogo i složno osporavanje stručnjaci su izneli protiv upotrebe vitamina B i E, polinezasićenih masnih kiselina i miks-suplemenata.

Tim stručnjaka koji je radio na izradi uputstva koje bi predupredilo rizike od nastanka demencije ističe da se na listi saveta nalaze najčešća stanja i navike, iza kojih postoji niz naučnih istraživanja i dokaza, ali da ne moraju nužno i direktno da izazivaju stanje demencije.

Ipak, preporuke za smajenje rizika od demencije i za generalno zdrav život, naišle su na kritike u smislu ograničavajućih objašnjenja.

Sve prethodno nabrojane preporuke jesu usko povezane, neke i direktno sa lošim zdravstvenim stanjem ljudi, ali kada je reč o demenciji fale dublja istraživanja i objašnjenja, kako je izjavio direktor Instituta za istraživanje demencije u Ujedinjenom Kraljevstvu, Bart de Struper.

Prethodni tekstKako veštačka inteligencija pomaže prevremeno rođenim bebama
Sledeći tekstStres i sindrom izgaranja na poslu – šta učiniti?
Dr Milan Popović rođen je u Loznici 1977. godine gde je završio osnovnu školu i gimnaziju „Vuk Karadžić“. U toku školovanja u Gimnaziji, 4 godine aktivno pohađao kurseve elektronike u Istraživačkoj stanici Petnica, gde je realizovao svoje naučne projekte na polju elektronike i medicinske elektronike. Nakon završene gimnazije “Vuk Karadžić” u Loznici, 1996. godine upisuje Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde nakon završenih osnovnih studija u trajanju od 6 godina polaže državni ispit i stiče zvanje doktora opšte medicine. Poseduje validnu dozvolu i licencu za rad Lekarske komore Srbije i Beograda. 2017. godine upisuje specijalizaciju psihijatrije na Medicinskom Fakultetu u Beogradu. Redovne specijalističke studije psihijatrije su u toku. 2018. godine započinje specijalizaciju iz oblasti REKBT psihoterapije u okviru „Srpskog centra za RE&CBT“. Poseduje Primary sertifikat REKBT savetnika i psihoterapeuta Srpskog centra za RE&CBT, Instituta Albert Ellis (Njujork) i Instituta za kognitivni menadžment (Frankfurt). Svoje znanje iz oblasti medicine, Dr Milan Popović izgradio je na početku karijere radeći u Hitnoj pomoći Beograda u trajanju od oko 2 godine. Nakon stečenog zvanja doktora opšte medicine, dr Popović radio je na kliničkim ispitivanjima lekova, u farmaceutskim predstavništvima kao lekar i stručni saradnik, a po potrebi i zahtevu radnog mesta i kao grafički i web dizajner, administrator i urednik web sajtova i IT specijalista. Radio je i na poziciji lekara u brojnim domovima zdravlja (Loznica, Mali Zvornik, Beograd - DZ Palilula). Sticanje znanja i radnog iskustva nastavlja u četiri doma za stare na teritoriji Beograda na poziciji lekara opšte medicine, IT specijaliste i menadžera. Uporedo sa studijama medicine, specijalizacijom psihijatrije i REKBT-a i redovnim poslovima, Dr Milan Popović usavršava se i bavi avijacijom, elektronikom, fizikom, hemijom, grafičkim i web dizajnom, filmskom montažom, programiranjem i IT sektorom, marketingom i digitalnim marketingom, kao i borilačkim veštinama (karate i Nindjucu), meditacijom i jogom, gde ostvaruje zavidne rezultate. U toku 2019. godine započinje karijeru u Zepter International na poziciji Medical Manager gde u koordinaciji sa medicinskim, IT, marketing, prodajnim i edukativnim sektorom radi na unapređenju rada Zepter Medical Ordinacije i unapređenju prodaje proizvoda Kompanije Zepter International. Govori srpski, engleski i ruski jezik.